Kada se najviše strada?

Analizom većeg broja saobraćajnih nezgoda sa pešacima, smatra profesor dr Radoslav Dragač, sa beogradskog Saobraćajnog fakulteta, polovina njih se dogodi pri brzinama od 40 do 60 kilometara na čas, trećina pri brzinama od 20 do 40 km/h, oko 10 odsto pri brzinama od 60 do 80 km/h, dok je pri brzinama manjim od 20 km/h i većim od 80 km/h zabeleženo samo tri odsto nezgoda.

U saobraćajnim nezgodama sa nastradalim licima najveći broj njih se događa u večernjim i noćnim časovima iako je tada 15 do 20 puta manje vozila i pešaka na ulicama i putevima. Tada je i manje nezgoda, ali su zato posledice znatno teže. Najkritičnije vreme je između 3 i 4 sata ujutru. Istraživanjem je utvrđeno da prisutvo policije na takvim deonicama smanjuje ugoženost saobraćaja za 15 do 20 odsto.

Zablude kod kočenja

Pogrešno je tumačenje da kad stisnete kočnicu do kraja, da kad gume počnu da "vrište" da ćete brže stati. Pri takvom kočenju točak prokliza i onda je usporenje manje za petinu, odnosno 20 odsto, nego kad točak koci na granici proklizavanja.

Obzirom da malo koji vozač može da kontroliše silu kojom pritiska papučicu kočnice inženjeri su izmislili antiblokirajući sistem - ABS. Nemojte ni slučajno pomisliti da će se tramvaj zaustaviti istom brzinom i da ce preći isti put kao neki automobil prilikom kočenja.

Dok recimo automobil pri brzini od 40 km/h, na suvom asfaltnom kolovozu ima usporenje od 7 m/s2, dotle kod češkog zglobnog tramvaja, koji se nalazi kod nas u saobraćaju, ono iznosi 2 m/s2. Teretni voz, kompozicija, koči još sporije - samo 0,4 m/s2, a dok počnu kočnice da reaguju prođe 4 do 8 sekundi.

Kolika je sila udara pešaka?

Na našim putevima gotovo u podjednakom broju ginu vozači i pešaci. Da li ste pokušali da odgonetnete kolika je sila udara kad automobil naleti na pešaka? Ako niste evo tabele u kojoj se vidi kolikim je silama izložen pešak, - poređenje je napravljeno sa silama koje dejstvuju na čoveka pri padu sa visine od:

Ako se uzme u obzir da je prosečna visina sprata tri metra, onda pri brzini od 55 km/h ispada da je silina udara u čoveka gotovo ista kao da je pao sa četvrtog sprata. Prema saznanjima profesora Dragača najmanja brzina pri kojoj je stradao pešak bila je 15 km/h.Tada je poginula žena stara 80 godina. Koliko je sve relativno govori i podatak da je dete staro 11 godina, kad je na njega naleteo automobil brzinom od 40 km/h, prošlo bez i jedne povrede.

Šta je to smanjena vidljivost?

U Zakonu o bezbednosti saobraćaja pod pojmom smanjene vidljivosti se smatraju takvi vremenski uslovi (magla, sneg, kiša, dim…) kad vozač ne može da uoči druge učesnike u saobraćaju na udaljenosti od najmanje 200 metara na otvorenom putu, odnosno na 100 metara u naselju.

Često u izveštajima posle neke saobraćajne nesreće može da se pročita da se ona dogodila pri umerenoj magli, a šta to ustvari znači, kakve sve magle postoje, najlakše se vidi iz sledeće tabele u kojoj je definisana vidljivost po magli:

Poznato je da oborena svetla na vozilu moraju tako da se podese da osvetljavaju put od 40 do 80 metara, a duga svetla najmanje 100 metara. Eksperimentalno je utvrđena vidljivost pešaka kod upotrebe oborenih svetala na vozilu, na suvom putu bez ulične rasvete, u noći bez mesečine i magle i bez zaslepljivanja farovima vozila koja dolaze u susret:

Kad se ovo zna onda je mnogo jasnije zašto se noću događaju nesreće sa težim posledicama, zašto se više strada u saobraćaju.